Posts in category: Uncategorized

Srbi iz Federacije BiH imaju zakonske mogućnosti i moralnu obavezu da spriječe otimanje svoje imovine i neophodno je da se aktiviraju i onemoguće da njihova djedovina zauvijek bude izgubljena, poručeno je danas sa sastanka u Beogradu posvećenom problemu upisa svojine i rješavanju imovinskih prava Srba u FBiH.

Sa sastanka predstavnika udruženja Srba, njihovih predstavnika u organima lokalnih vlasti u Federaciji i Predstavništva Republike Srpske u Srbiji upućen je poziv svim Srbima koji imaju imovinu u Federaciji i koji su raseljeni da podnesu zahtjeve za povrat imovine.

Predsjednik Odbora za zaštitu Srba u FBiH Đorđe Radanović izjavio je da je od 2018. godine, kada je ovaj problem aktualizovan, podneseno 10.170 imovinskih zahtjeva i naglasio da je veoma važna informacija da Srbi imaju zakonsku mogućnost da vrate svoju imovinu, čak i u onim katastarskim opštinama, gdje je završeno uknjižavanje.

– Važno je da svaki Srbin iz FBiH nadležnom sudu pošalje dopis sa navedenim prebivalištem, brojem telefona i razlog zašto šalje taj dopis, odnosno da navede da podatke šalje da bi oni postupili u skladu sa članom 71 Zakona o zemljišnim knjigama i da bi se ušlo u proceduru isravke greške – rekao je Radanović i dodao da će potreban obrazac biti postavljen na sajtu “Srpska zemlja”, gdje se nalaze i svi ostali potrebni obrasci za pokretanje procedure.

Radanović kaže da se srpska imovina godinama pokušava prisvojiti na razne načine.

– Odnos institucija FBiH o pitanju srpske imovine ne samo da je loš, nego i maliciozan. Njihova želja nije da se ljudi javljaju. Ovo je istina, nije teška riječ. Oni bi najradije da se niko ne javi i da tu zemlju prepišu na vlasništvo opštine u Federaciji – dodao je Radanović.

Iznesen je podatak da su Srbi bili vlasnici 75 odsto lične imovine u opštinama koje su pripadale Federaciji, ali da se nažalost to mijenja i da je sada taj procenat oko 60 odsto.

– Ovaj problem mora biti stavljen u istu ravan sa problemom nas Kosovu, iako mi nismo dio Srbije, ali Srbija se mora pobrinuti oko ovoga – rekao je Gojko Kličković, koordinator za utvđivanje stanja srpske imovine na području FBiH.

Predsjednik Fonda za izbjegla i raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodine Aleksandar Đedovac poručio je da će ovaj fond i država Srbija nastaviti snažno da podržavaju Srbe, ma gdje da bili, a posebno u FBiH.

Đedovac je naglasio da sva Udruženja moraju da djeluju jedinstveno, a da će se posredstvom predsjednika Srbije i Vlade Republike Srpske povratnici u Federaciji ekonomski osnažiti.

Kako tada, tako i sada svi problemi stoje nerješeni za protjerane Srbe iz Hrvatske: Nerješena stambena pitanja, stanarska prava, nepovezan radni staž, nerješene penzije, neisplaćene penzije i mnoga druga pitanja!

Izbjeglice iz Hrvatske protestovale u Sarajevu

Bivši radnici, koji su zbog rata ostali bez posla u Hrvatskoj, protestovali su danas ispred sjedišta UNHCR-a u Sarajevu, tražeći pomoć u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, kao što su stanarsko i prava iz radnih odnosa.

Protestu je prisustvovalo oko 150 članova Udruženja radnika i invalida rada iz Hrvatske sa državljanstvom BiH i Udruženja otpuštenih radnika iz Hrvatske „Ugor“. Predsjednik Udruženja radnika Nikola Puzigaća rekao je da UNHCR, EU i druge organizacije UN nisu ništa uradile na rješavanju njihovih prava, te da je nevjerovatno da Hrvatska može ući u EU, a da im je uskratila da regulišu svoje stambeno pitanje, prava iz radnih odnosa, prava vezana za privatizaciju. On je rekao da će svim međunarodnim institucijama te mnogim predsjednicima država u svijetu biti upućena pisma sa potpisima i dokazima 3 216 članova ovog udruženja kojima su uskraćena ta prava i koji su svu imovinu ostavili u Hrvatskoj. Željko Bubić, advokat mnogih srpskih porodica koje žive u Republici Srpskoj a ne mogu da vrate imovinu u Hrvatskoj, rekao je da ima negativna iskustva koja se ogledaju u tome da sudovi u Srpskoj poništavaju ugovore o zamjeni imovine i tako im onemogućavaju da vrate imovinu u Hrvatskoj. „Srbi u Srpskoj ostaju bez svoje imovine i u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj, što je zaista veliki i ozbiljan problem, a indikativno je da vlasti u Sarajevu ništa ne preduzimaju da bi se ovaj problem pokušao riješiti bilateralnim ugovorom sa Hrvatskom“, istakao je Bubić. Predsjednik Upravnog odbora Udruženja „Ugor“ iz Јelaha Ramiz Mervan rekao je da oni samo traže ona prava koja su im pripadala u periodu dok su živjeli u Hrvatskoj, odnosno da Hrvatska poštuje zakone koji su važili početkom 90-ih godina prošlog vijeka. „Mi imamo milion godina radnog staža u Hrvatskoj, isto toliko izdvajanja u sve moguće hrvatske fondove – za školovanje kadrova, puteve, infrastrukturu, a kada smo istjerani, istjerani smo kao najveći civilizacijski otpad“, izjavio je Mervan novinarima. Prema njegovim riječima, izbjegla lica iz Hrvatske su i po 30 godina radila u toj zemlji, veliki broj njih je tamo izgubio i zdravlje, a sada Hrvatska izbjegava sve svoje obaveze prema ovoj kategoriji stanovništva. Mervan je rekao da su vlasti u BiH do sada izdvojile samo po 100.000 KM za ova dva udruženja da bi se mogli voditi sudski sporovi pred pravosuđem Hrvatske, dodavši da su izbjeglice iz Hrvatske jedina grupacija građana u BiH koja nema besplatnu pravnu pomoć. On je dodao da Udruženje ima podatke o više stotina pokrenutih radnih sporova pred pravosuđem Hrvatske, ali da ni jedan nije riješen u korist radnika, dodavši da su neki sporovi okončani, ali kada su firme ugašene. Šef pravnog odjeljanja UNHCR-a u BiH Skot Pol rekao je da je ova međunarodna organizacija upoznata o problemima ljudi izbjeglih iz Hrvatske, kojih, kako je rekao ima oko 7000, ali ih teško rješava, dodajući da te probleme može da riješi samo Vlada Hrvatske. Pol je istakao da je upoznat o problemom ljudi iz Hrvatske kojima su poništeni ugovori o zamjeni imovine i koji su ostali bez ičega i u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj, ali da UNHCR nije taj koji to može riješiti, dodavši da postoji bilateralno pitanje između BiH i Hrvatske koje bi ga morale riješiti. On je rekao da ova međunarodna organizacija trenutno pomaže ovoj populaciji da se vrate u Hrvatsku i da ostvare svoja prava tamo, pružajući pomoć u transportu stvari i regulisanju carina, te besplatne pravne pomoći, kako u BiH, tako i u Hrvatskoj, kako bi što lakše ostvarili svoja prava. „Pružamo im i individualne grantove, odnosno kada se vrate u Hrvatsku da riješe svoje administrativne probleme. Za one ljude koji ne mogu da se vrate, pružamo malu pomoć – za bavljenje poljoprivredom, te besplatnu pravnu pomoć da postanu državljani BiH i da ostvaruju sva ta prava“, rekao je Pol. Prema njegovim riječima, UNHCR radi i na projektu stambenog zbrinjavanja porodica iz Hrvatske, prema kom bi oko 600 najugroženijih i onih koji su izgubili stanarska prava u Hrvatskoj taj problem mogao da riješi u BiH.

Kompletan članak pročitajte na ovom linku

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ
Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима
Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији,
Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне
жртве рата уз образложење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници.
Приредио: Миломир САВИЋ
БАЊАЛУКА, 5. СЕПTЕМБРА /СРНА/ – Припадници хрватских паравојних Формација “Tигрови” су на
данашњи дан 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили
стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи
још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди.
Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крсто Жарковић оцијенио је у
изјави Срни да је недопустиво то што до сада нико од хрватских војних и политичких званичника
није одговарао за злочине.
Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на
почетне положаје на канал Струг.
У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група “Tигрови” је из правца села Млака и Нови
Варош прва упала у Гређане, разоружавши сеоску стражу, након чега је услиједио масакр над
српским цивилима.
Аутор текста, који је био очевидац свих догађаја, у два наврата је о томе дао писмену изјаву
представницима Хашког трибунала у нади да ће правда кад тад стићи злочинце, јер је те ноћи у
непознатом правцу одведен и његов отац Рајко, који до данас није пронађен.
Из те ужасне ноћи, у коју се повремено чула раФална паљба, сјећа се запомагања и јаука рањених,
а сутрадан је, наводи, био видљив стравичан злочин – масакрирани старци и жене.
Према ријечима аутора, Хрватска паравојска убила је Симу Зјалића, Милка и Раду Гаћеша, Драгицу
Чалић, Љубицу Зјалић, Остоју Миладиновића, Милана Кесера, Рајка Гљивицу, Рајка Савића и
многе друге из сусједног села Човац.
Помагао је, како наводи, мјештанима који су игром случаја преживјели масакр да збрину рањене
и сахране мртве, као и побијену стоку у близини сеоских њива.
Хрватске паравојне Формације које су напале село Гређане иза себе су оставиле праву пустош,
изрешетане куће, прозоре, разваљена врата, разбацане ствари, а на Фасадама спрејом исписане
јединице “Tигрови” и усташка слова “У”, поруке “Вратићемо се опет”.
Једног територијалца, чије име из безбједности његове породице не помиње, хрватски бојовници
су мучили, а потом су његово тијело бацили у сеоско гробље и прекрили вијенцима.
Након пада западне Славоније у руке хрватских оружаних снага у операцији “Бљесак” 1995.
године, један од хрватских бојовника који је трагичне ноћи 5. септембра 1991. године био у

Гређанима јавио се родитељима убијеног територијалца хвалећи се да је он лично убио њиховог
сина, притом показујући као доказ личне документе убијеног.
До данас, за овај ужасни злочин нико нигдје није одговарао, ни пред хрватским судовима ни у
Хагу.
Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским
повратничким породицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне
жртве рата уз образожење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници.
Старији мјештани западнославонских села причају да им се поновила иста судбина, као и 1941.
године када су их Павелићеве усташе, уз помоћ комшија, убијале на кућном прагу, те одводиле у
логоре смрти Стара Градишка, Јасеновац и Млака.
Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима 1991.
и 1995. године у западној Славонији, а хрватско правосуђе и даље упорно ћути о овим стравичним
злочинима.
Жарковић је рекао Срни да не смију бити заборављене српске жртве и да се све мора учинити да
би истина и правда биле достижне.
“Срби из западне Славоније имају озбиљан проблем са властима Хрватске, а то је да морају
доказивати да су невини, иако се зна да су бранили вјековна огњишта, своју културу и нацију.
Хрватска је осудила све Србе који су учествовали у рату, називајући их терористима и агресорима,
што, наравно, није тачно”, истакао је Жарковић.
Он је подсјетио да припаднике војних, паравојних и полицијских снага који су починили злочине
над Србима Хрвати сматрају херојима.
“Морамо се борити против неправде, а у овој борби од огромне помоћи су нам и институције
Републике Српске и Србије. Доказивање истине мора бити циљ јер су наше жртве у одбрани
вјековних огњишта огромне”, поручио је Жарковић.
Владика пакрачко-славонски Јован је 27. октобра 2013.године године у селу Гређани код Окучана
освештао спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба од 1991. до 1995. године из овог села,
која је постављена у старом дијелу цркве Свете Петке.
На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада
Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић,
Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић, Остоја Миладиновић, Војислав Никшић, Јован
Радујковић, Симо и Љубица Зјалић.
Црква Свете Петке из 1752. године у Другом свјетском рату је порушена, а изградња нове започела
је послије рата, али није завршена. /крај/мис

Prava Srba u Federaciji BiH masovno se i kontinuirane krše tako što im se uništava i oduzima imovina, skrnave groblja, a nerijetko su im ugroženi i životi, ukazao je danas Odbor za zaštitu prava Srba u FBiH u otvorenom pismu institucijama u BiH, Federaciji BiH, Republici Srpskoj i ambasadama.

Odbor je podsjetio na nedavno ubistvo Srpkinje Nade Radulović (65) koja se vratila u Visoko, kao i na fizički napad na povratnika Savu Bilanoviću u Busovaču, i to poslije višestrukog maltretiranja, napada na imovinu i paljenja kuća.

– Gotovo u svakoj opštini FBiH konstantne su prijetnje, koje od verbalnih prelaze u fizičke napade na Srbe – navodi se u otvorenom pismu odbora i dodaje da prema raspoloživim podacima, u prosjeku jednom mjesečno dolazi do skrnavljenja pravoslavnih objekata i grobalja na teritoriji FBiH.

U pismu se navodi da u FBiH postoji oko 1.100 lokaliteta sa pravoslavnim grobljima, a Srbi koji ih obilaze za pravoslavne praznike svake godine svjeoče da su se spomenici našli na meti vandalskog ponašanja. Odbor je naveo sve lokacije na kojima su skrnavljena srpska groblja.

Kako je istaknuto u pismu, u FBiH se od 2014. godine provodi postupak harmonizacije zemljišnih knjiga i katastara, tako što se uspostava i zamjena zemljišnih knjiga za pojedinačne katastarske opštine vrši na način da se objava najave uspostave i zamjene zemljišne knjige vrši samo u službenim glasnicima FBiH i BiH, i u dva dnevna lista čije je sjedište u Sarajevu i Mostaru.

Odbor navodi da na taj način Srbi koji su živjeli u FBiH, a sada žive u Srbiji ili drugim zemljama Evrope i svijeta nemaju saznanja da se vrši uspostavljanje nove zemljišne knjige za njihovu imovinu.

– Iako je Aneksom sedam zagarantovan povrat imovine ili nadoknada štete za imovinu, trenutno imamo situaciju da je popis 2013. godine ustanovio da na teritoriji FBiH u 163 naselja gdje su Srbi bili većina sada niko ne živi, nenaseljena su. Ovaj aneks je za Srbe u FBiH potpuno neostvariv, a njene vlasti ne rade da bi obnovili kuće i pomoćne objekte u vlasništvu Srba – ističu iz Odbora.

U otvorenom pismu se ističe da se Srbima u FBiH krše i osnovna ljudska prava na slobodu misli, savjesti i vjere, te navodi primjer da je u Bosanskom Petrovcu policija kaznila učesnike kolone koja je obilježavala Badnji dan, policajci koji su bili u koloni suspendovani su iz MUP Unsko-sanskog kantona, a maloljetnici koji su nosili obilježja države Srbije su kažnjeni sa po 500 KM za prekršaj koji je obilježen kao uznemiravanje javnosti.

Ukazano je i da je pravo na obrazovanje, koje je takođe zagarantovano Ustavom BiH, veoma teško ostvarivo za srpsku đecu u FBiH, te da je opšte poznato da srpska djeca u Glamoču ne uče ćirilicu.

– U ostatku FBiH srpska djeca imaju otežan ili gotovo nikakav pristup pravoslavnoj vjeronauci, srpski jezik i ćirilično pismo se ne uče u dovoljnom fondu časova, tako da srpska djeca završe osnovnu školu, a da nisu naučila svoje pismo – ćirilicu – navode iz Odbora.

Obrazovni sistem u FBiH, ističe Odbor, tretira rat u BiH kao velikosrpsku agresiju i krivicu za rat stavlja na teret srpskog naroda, što dodatno otežava ostvarivanje prava Srba.

Pravo na objektivno informisanje putem javnih medija koje je obezbijeđeno brojnim međunarodnim konvencijama i sporazumima, za Srbe je neostvarivo, kažu u Odboru, te dodaju da je informativni i dokumentarni program Radio-televizije FBiH krajnje zabrinjavajućeg karaktera.

Takođe navode i da su nazivi 152 ulice u Sarajevu promijenjene, jer su u svom nazivu imale prefiks srpski ili asocirale na srpski narod.

– U FBiH u proteklih 27 godina, u javnom prostoru, govorima političara, aktivnostima istaknutih pojedinaca i grupa nema mjesta za strašno istorijsko stradanje koje se dogodilo Srbima u FBiH – napomenuto je u otvorenom pismu.

Kako se dodaje, nema mjesta za one koji su stradali od 1992. do 1995. u gradovima i selima, niti za one koji su praktično u tri mjeseca 1992. godine morali napustiti svoja vijekovna ognjišta i istorijske zavičaje, gotovo bez ičega.

Naveden je i podatak da je, prema popisu stanovništva iz 1991. godine, na teritoriji današnje FBiH živjelo 542.879 Srba, a prema popisu iz 2013. godine 56.550, da su prema popisu iz 1991. Srbi bili većinski narod na 32,2 odsto Federacije. Srpska većina je bila u 785 naseljenih mjesta u FBiH, a pored toga u 620 naseljenih mjesta Srbi su činili između 20 i 40 odsto stanovništva.

Otvoreno pismo upućeno je srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku, drugoj dvojici članova Predsjedništva, predsjedniku Republike Srpske, predsjedniku Vlade Republike Srpske, predsjedniku i premijeru FBiH, ambasadama Srbije, Hrvatske, SAD, Ruske Federacije, Francuske, NJemačke, Velike

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu saopštila je danas da će projekat ekonomskog osnaživanja srpskih povratničkih domaćinstava u Federaciji BiH, koji je pokrenut prošle godine, u narednom periodu biti nastavljen.

Navodi se da je taj projekat pokrenula Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu koja je, podseća se, prošle godine zajedno sa Centrom za podršku povratnicima u Unsko-sanskom kantonu podelila 35 steonih junica porodicama koje se bave stočarstvom u Bosanskom Petrovcu.

Direktor Uprave Arno Gujon je na svojim nalozima na društvenim mrežama napisao:

Podela stočnih grla dobijenih od steonih junica predstavlja drugu fazu samoodrživog projekta za koji smo prošle godine izdvojili više od 6.000.000 dinara. U dve faze, pomogli smo ukupno 65 porodica srpskih povratnika u bosansku krajinu.

Izrada atlasa masovnih stratišta srpskog naroda tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata jedan je od najozbiljnijih, ali i najobimnijih poslova koji radimo, ali ogroman napor daje rezultate i vjerujem da ćemo vrlo brzo predstaviti prvi dio “Atlasa zločina”, kaže direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić.

On u intervjuu za portal Banjaluka.net kaže da bi ovaj značajan dokument trebao ugledati svjetlost dana na predstojećem Sajmu knjige u Banjaluci, te da je evidentiranje svih masovnih stratišta srpskog naroda tokom proteklog rata predstavlja izuzetno obiman i složen proces za čiju realizaciju je potreban duži period, ali ističe da će vrlo brzo biti objavljen „Atlas zločina“ počinjenih nad Srbima 1992. godine.

Kojić kaže da je to samo dio aktivnosti i ogromnog posla koji je uradio Republički centar pod njegovim rukovodstvom.

– Napadi na Republički centar i mene lično od strane političkog Sarajeva i pojedinaca koji ne mogu da prikriju mržnju prema Srbima najbolji su dokaz da radimo pravi posao – kaže Kojić.

Od koga dolaze ti napadi i zašto?

KOJIĆ: Od onih koji se protive istini i koji žele da održe lažnu tezu da su jedine i isključive žrtve u proteklom ratu bili Bošnjaci. Mi smo trn u oku onima onima koji ne poštuju sve žrtve i koji čak i posmrtne ostatke svojih najmilijih koriste u političke svrhe. Mi smetamo onima kojima smetaju optužnice protiv Atifa Dudakovića, Ramiza Drekovića, Ejupa Ganića i ostalih bošnjačkih vojnih i političkih rukovodilaca koje su podignute zahvaljujući radu našeg Centra i čestitim tužiocima Tužilaštva BiH. Ali dok god smo meta onih kojima smeta istina, bićemo sigurni da smo na pravom putu.

Činjenica je da je došlo do pomaka u procesuiranju zločina nad Srbima, ali Strategija za rad na predmetima ratnih zločina čije usvajanje je godinama kočeno i koja je teškom mukom usvojena još uvijek nije u punoj funkciji. Zašto?

KOJIĆ: Nije u punoj funkciji zato što nije formirano Nadzorno tijelo za njeno sprovođenje, a nije formirano zato što se Bošnjaci protive mom imenovanju za člana tog tijela.

Zašto se protive?

KOJIĆ: Pa nemam odgovor na to pitanje i najbolje bi bilo to njih pitati. Ja smatram da nemaju nijedan jasan argument. Očigledno je da njima smetaju rezultati koje smo postigli i smeta im to što se mijenja slika o karakteru proteklog rata i njihova lažna teza o Srbima kao agresorima i Bošnjacima kao žrtvama.

Spomenuli ste optužnice protiv bošnjačkih generala i bivših političkih rukovodilaca kao što je Ejup Ganić, ali optužnica ne znači i osudu. Da li je moguće da ih Sud BiH oslobodi i tako opere njihove biografije?

KOJIĆ: Nažalost, dosadašnja sudska praksa ostavlja prostor za takvu zebnju. Centar kontinuirano prati rad pravosudnih institucija na predmetima ratnih zločina i raspolaže ažurnim podacima i obimnom dokumentacijom. Ti podaci ukazuju na selektivan pristup pravdi i neprocesuiranje ratnih zločina počinjenih nad licima srpske nacionalnosti. Mi smo učinili sve što je trebalo da oni koje smatramo odgovornim za zločine nad Srbima konačno dođu pred lide pravde i izađu pred sudije, a kako će se ponijeti te sudije – to ne znamo. Mi želimo da vjerujemo da će pod teretom nepobitnih dokaza donijeti jedine moguće presude – osuđujuće, ali s obzirom na to šta smo sve vidjeli i doživjeli od tog suda, imamo puno pravo da budemo skeptični.

Pored „Atlasa zločina“ koji bi uskoro trebao da bude predstavljen, šta još možete izdvojiti među brojnim publikacijama koje su ugledale svjetlo dana zahvaljujući Republičkom centru?

KOJIĆ: Mnogo je toga, pa ću sigurno nešto zaboraviti i zato ću nabrojati samo par naslova. Najvažniji je svakako Popis žrtava Odbrambeno-otadžbinskog rata, monografija “Naša ispovijest – Žene žrtve rata iz Republike Srpske 1992-1995”, zatim “Hronika ugašenih ognjišta – Stradanje Srba u Podrinju 1992-1996”, onda knjiga našeg zaposlenika Nikole Borkovića o stradanju beba u Kliničko-bolničkom centru Banja Luka u maju i junu 1992. pod nazivom “Šta su skrivile”, potom “Djeca – žrtve rata” i niz drugih značajnih publikacija kojima se borimo za istinu o žrtvama proteklog rata.

Удружење радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ покренуло је пројекат “Заштита имовинских права Срба у фБиХ” који се реализује уз Финансијску помоћ Министарства спољних послова Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Предсједник Удружења Никола Пузигаћа рекао је Срни да је Удружење спремно да својим знањем и искуством помогне Србима избјеглим из фБиХ да оставаре права на поврат имовине, те станарских и пензионих права у фБиХ.

“Удружење има дугогодишње искуство у раду на остваривању стечених права Срба у Хрватској која се односе на поврат имовинских, станарских, радних и пензионих права”, навео је Пузигаћа.

Он је апеловао да се избјегли Срби из фБиХ у што већем броју пријаве за овај пројекат јер ће само тако моћи да остваре своја права у фБиХ.

Пузигаћа је рекао да су владе Републике Српске и Србије дале велики допринос како би избјегли Срби остварили своја имовинска права у фБиХ, истичући да су поводом тога отворене канцеларије за бесплатну правну помоћ у Београду и Новом Саду, те у Бањалуци, Бијељини, Зворнику, Невесињу, Источном Сарајеву и Мркоњић Граду.

Он је навео да се у фБиХ вратило мање од три одсто Срба и да је већина српског становништва расељена у Србији, Републици Српској и дијаспори, због чега је важно да се што више Срба из фБиХ јави за овај пројекат и испуни одговарајуће обрасце како би остварили своја имовинска права у фБиХ.